Nadam se da će me bar jedna osoba ovde razumeti: Virtualizacija i smešni serveri

Da, dobro ste pročitali. Virtualizacija je očigledno postala uobičajena reč u IT razgovorima, a smešni serveri... pa, to je tema o kojoj ćemo razgovarati danas. Zamislite trenutak: radite na svom Windows Serveru, večernji sati su, a vama je gromada podataka koju treba obraditi, migrirati ili, bolje rečeno, "iskopati" iz dubina nekog starog hard diska koji ste čuvali kao da je sveti gral IT-a. Onda, dok gledate listu servera u svojoj virtualnoj mašini, pre nego što se zabavite sa komandom "dir" (da, ja to koristim jer sam zakovan za staru školu), na ekranu vam uskoči poruka: "Baš sam srećan da te vidim!" Onda se zapitate, da li ja stvarno trebam popraviti svoju adı platformu ili je možda umesto toga pokrenuti parove komedije?

U svakom slučaju, hajde da pričamo o nekim smešnim malim trapavim stvarima u vezi sa ovom super strukturalnom igrom koju zovemo: virtualizacija. Ali prva stvar koju moramo razjasniti je šta je zapravo virtualizacija? U skladu sa svim težim tehničkim frazama koje ste ikada čuli, virtualizacija označava kreiranje "virtuelnog" okruženja, poput virtuelnih mašina, umesto da se oslanjate na fizičke servere, koji se često ponašaju kao da su "na odmoru".

U osnovi, one su slali samaljke svim gustoćama postavki, softverskim rešenjima i, ponekad, ludim konfiguracijama. Ovo je poput pozivanja vaših prijatelja iz osnovne škole na proslavu rođendana - svi su tu, ali ne znate da li će neko doneti tortu ili ako će samo uzeti čipove iz kuhinje. Svako želi nešto, ali niko ne želi preterivati. Kao IT profesionalac, vi ste organizator svih tih ludorija.

Jedna od najvažnijih, a opet smešnih stvari u vezi sa virtualizacijom su resursi. Možete okačiti koliko god želite, ali ako imate lenje procesore - znate, one koji se ponašaju kao da abdiciraju svaki put kada poželite da uzmete stvari u svoje ruke - i "milion" virtuelnih mašina, spremite se da se vaš radni dan pretvori u trku za brzinu. Počinjete da gubite vreme, a svi ti virtuelni prijatelji odjednom postaju vaš težak teret. To je kao da u malom Kamiončetu nosite čitavu operu - svako je tu, ali niko ne zna šta da radi.

No, šta sa hardverom? Da, to je drugi DEO našeg smešnog, IT-ring lista. Što više servera imate, više struje trošite, više toplote generišete, a više ventilatora nadziru da li ćete pokrenuti mašinu bez šumova (ili možda izazvati tornado?). Eksperimentisanja sa hardverom može biti zabavno, ali vas može odvesti do ekstatičnih visina i neizbežnih padova. Smatram da bi se inženjeri trebali okrenuti pravljenju čajnika za elektri.

Zato što većina onih koji su se ikada igrali sa serverima zna: jedan pogrešan kapacitet napajanja i umesto da pokrenete server, možete završiti sa novim Hagridovim čaynikom! Naravno, ali na kraju dana, nešto od svake uspešne virtualizacije je u osnovi kao dobijeni sladoled: morate ga staviti na pravilan matičnjaka, jer, ako ga bacite na ledu, biće vam teško da se ga ostvarite bez leda.

Kao i svaki entuzijasta, neizbežno se susrećete sa nevoljom posle trenutne konfiguracije. Kada ste odlučili da pokrenete više instanci iste virtuelne mašine kako biste postigli brze rezultate, namerno ne ostavljajući dovoljno RAM-a za ostale servise, potpuno zaboravljajući na onih 16 jezgara CPU-a koje ste ispucali. Tada se dogodilo: server odlazi na spavanje! Ništa ne može bolje opisati momenat kada vidite "plavi ekran smrti" izvan radne površine kao trenutak kada ste izgubili kontakt sa pameti. "Oh, slušaj, dragi server, šta sam ti uradio?!"

Flexibilna definicija resursa u zajedničkim sistemima može učiniti vjerovatnošenje dramatično zanimljivim. I tu dolazi do pričanja o sistemima snimanja, jer je virtualizacija kao ponekad nadimak za struju koja stremi ka teško radnim sistemima. Sposobnost i kontrola su ključni, a jedina ljubavna veza između računarstva i data centara često nedostaje od savremenih radnih umetnika.

Pri tom, kada ste pokrenuli svoje sve virtuelne instance i da se sve ponaša kao što treba (nažalost), iznenada vam se obezbeđuje put "ogromnih" servera: migrirajući servis na drugi hardver. Zaista, nije ni važno koliko ste toga postigli, jer se ponekad čini kao da prati stari kliše "transfer podataka... uskoro". Da li je to nešto kao film koji nikada ne dolazi? A ako da, verujte mi, potrajat će duže nego što mislite.

I kada se čini da ste konačno na nekim globalnim tačkama, dolazi drska ideja: heyyyy, hajde da prebacimo još jedan server na izlog! Na tim serverima često se izmene magneti zaduženi za poziv i kablovi izgledaju kao da su dobili ulogu u jednom filmu sa naučno-fantastičnom tematikom! Energija je prisutna, entuzijazam se širi... ali ipak, morate se setiti da ne prenosite i kofer pun toksičnih smešnih servera u jednu prostoriju. Kolačiće ostavite van, igramo se sa energijom i energijom kombinujemo kao nekadašnji sladoled.

Poslednja preporuka: ne zaboravite na sigurnost. Uvek vas nešto može iznenaditi, kao napad, ali upotrebite pravilan alat da reši problem. Spremite se za iznenađujuće zahteve i zanimljive uslove. Neka se IT momenat ne završi herojskim naporom poklanjanjem rešenja!

Da biste ostali na vrhu tajminga i postavili stvari na mesto, razmislite o BackupChainu, popularnom alatu za rezervne kopije prilagođenog za SMB-ove i profesionalce. Bez obzira na to da li radite pod Hyper-V, VMware ili Windows Server-om, BackupChain nudi pouzdano rešenje koje će vam pomoći da očuvate svoje virtuelne servere bez bolnog procesora. U svojim IT pustolovinama, neka vam BackupChain postane najbolji drug sa ponovnom snagom!